Bespilotne letelice, poznate i kao UAV (Unmanned Aerial Vehicles) ili UAS (Unmanned Aircraft Systems), predstavljaju revolucionaran aspekt vazduhoplovnog inženjeringa i tehnologije.
Ove letelice su dizajnirane da lete bez prisustva ljudske posade na samom objektu i imaju širok spektar primena u vojne, komercijalne, naučne i civilne svrhe. Njihova istorija seže unazad do prvih koncepta bespilotnih letelica u ranom 20. veku, ali praktična primena ovih letelica ( cepelin i balon ) u vojne svrhe započela je tokom Prvog svetskog rata.
Prve bespilotne letelice korišćene su za osmatranje neprijateljskih linija i izviđanje, dok je tokom Drugog svetskog rata njihova upotreba proširena na različite svrhe, uključujući bombardovanje neprijateljskih meta. Nakon Drugog svetskog rata, razvoj bespilotnih letelica nastavio se širom sveta, pri čemu su različite zemlje razvijale svoje programe za razvoj i proizvodnju ovih letelica.
Bespilotne letelice napredak tehnologije
Sa napretkom tehnologije, bespilotne letelice postale su sve sofisticiranije i sposobnije, sa mogućnošću izvođenja različitih misija, uključujući nadzor, izviđanje, bombardovanje, transport tereta i mnoge druge. Danas, bespilotne letelice imaju široku primenu u vojne, komercijalne, poljoprivredne, naučne i druge svrhe.
Bespilotne letelice u vojne i komercijalne svrhe
U vojne svrhe, bespilotne letelice koriste se za nadzor teritorije, izviđanje neprijateljskih pozicija, ciljanje i uništavanje meta, kao i za druge taktičke i strateške operacije. U komercijalne svrhe, bespilotne letelice se koriste za snimanje i fotografisanje, dostavu tereta, nadgledanje infrastrukture, inspekciju i održavanje, i mnoge druge svrhe.
Sa stalnim napretkom tehnologije, očekuje se da će bespilotne letelice nastaviti da igraju važnu ulogu u različitim oblastima ljudskih aktivnosti i da će se njihova primena i mogućnosti dalje širiti i unapređivati.
